Category: А11 Светски земјовид
Докази за македонската самобитност од разни светски картографски извори
0100~_Македонија за времето на Клавдиј Птоломеј
Јужен дел од Балканот – само Македонија, Тракија и Ахаја. Што станало со Хелас!?
1540_Tabula Europae X – Macedonia (Ptolemaios, Klaudios; Münster, Sebastian), Basel
Македонија од Егејско до Јонско Море. На север од Скадар до Филипи (близу Кавала) сѐ до Пелопонез на југ. Наведени се и Hellas и Graecia како сосема мали подрачја во склоп на Macedonia. Извор: Doria
1912_Th. Weinreb – ‘Balkan Aspirations’
Територијалните претензии на балканските држави Бугарија, Грција, Србија и Романија. Претензиите на Бугарија, Грција и Србија се пресекуваат на просторот од Македонија. Тогашните грчки претензии денес се скоро целосно остварени со три неостварени исклучоци – Цариград, независноста на Кипар и неосвоениот јужен дел од Вардарска Македонија.
1481 – 1683_Ottoman Empire
Според оваа земјописна карта Грција не постоела од 1481 до 1683 година. Инаку ги има и Македонија и веќе и Албанија.
1933_Георги Трайчевъ – ‘Манастиритѣ въ Македония’, София
Многу писатели приклонети кон некоја од негаторските пропаганди не можеле да избегнат да не пропуштат податоци кои посредно зборуваат за фактичката македонско народносна самобитност.
0000 – 0100_Римското Царство во првиот век
Ако авторот ја означил Македонија и ја означил Ахаја, зошто би пропуштил да го означи Хелас (Грција) доколку би бил поширок и надреден поим!?
0000_A.K. Johnston – ‘Eastern half of the Roman Empire’, Edinburgh & London
На сите земјописни карти од времето на Римското Царство, ако се наведени напоредно, Македонија и Хелас се претставувани како раздвоени територијални поими.
2018.10.05_Peter Snow – ‘History of the world map by map’, London
Македонските освојувања на чело со Александар III Македонски кои започнуваат од Пела, Македонија. Хелас небитен за споменување.
0125_The Roman Empire in 125 AD
Македонија, Епир, Тракија, Далмација… Грција? Хелас?
0600 – 0900_Slavic Tribes
И според званичната светска историја населението во Грција најмалку два пати во минатото скоро целосно било претопено. Со славјанската наезда претставена на земјописната карта и за време на албанското распространување од 17-19 век. Разни словенски племиња организирани во Склавинии кои мешајќи се подоцна ќе се обликуваат во народи и нации. Посочил: Bročki
1788_Antonio Zatta – ‘Parte dell’Impero Ottomano che confina con gli Stati Austriaco e Veneto’, Venezia
Дел од Османлиското Царство која се граничи со државите Австрија и Венето: содржи провинции Босна, Сервија, Македонија, Скијавонија, Хрватска и Далмација да служат како продолжение на оваа картичка за Театарот на војната. Parte dell’Impero Ottomano che confina con gli Stati Austriaco e Veneto : contenente le provincie della Bosnia, Servia, Macedonia, Schiavonia, Croazia e Dalmazia per servire di continuazione alla…
1788_C. Schütz & F. Muller – ‘Neueste Karte der Koenigreiche Bosnien Servien Croatien und Slavonien …’, Wien
Neueste Karte der Koenigreiche Bosnien Servien Croatien und Slavonien : samt den angraenzenden Provinzen Temeswar, Dalmatien, Herzegowina, Ragusa, Steyermark, Kaernthen, Krain, Friaul, Gardiska und Istrien einem grosen Theil von Ungarn, Siebenbürgen, Moldau, Walachei, Bulgarien,Albanien, Macedonien, und einem Stück des Kirchenstaats und K[oenig]reichs Neapel / gestochen von C. Schütz und F. Muller. Најнова мапа на кралствата на Босна, Хрватска и Славонија:…
1789_Franz Johann Reilly – The Landshaft Mazedonien, nro17, Wien
Посочил: македониен.мк Извор: Digitalne zbirke Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu
1922_Isiah Bowman Ph.D. – ‘The New World problems in political geography’, New York. pg260
Слика. 131. Народносни состојки на границите од Југо-Славија, вклучувајќи ја линијата од договорот од Лондон од 1915. Од народносната карта на Британскиот Генералштаб, 1 : 1,5000,000, 1918. Клуч за броевите: 1. Југо-Словени; 2. Италијанци; 3. Германци; 4. Чехо-Словаци; 5. Унгарци; 6. Романци; 7. Бугари; 8. Албанци; 9. Македонци; 10. Грци; 11. Власи; 12. Турци. Посочил: Пољакот од Македонија Види повеќе




