REPUBLIKA MAKEDONIJA NE E VTORA BUGARSKA DRŽAVA
Najnoviot izum na falsifikatorskata mašinerija vo Sofija po odnos na Makedonija e deka Republika Makedonija bila vtora bugarska država po drugite primeri vo svetot kade od edna nacija postojat dve državi, kakva sto e Juna i Severna Koreja, ili kakvi sto bd^ Ze-
padna i Istočna Germanija. So ovaa laga falsifiketorite od Sofija sabat da go ubedat svetot deka ustavnoto ime na Republika Makedonija пемр e nacionalno, tuku samo geografsko ili pokrainsko. Ottuka može 4 da se tolkuva bugarskoto priznavanje samo na makedonskata država, r~ ne i na makedonskata nacija i * makp’đonskiot literaturen jazik. Od stavot na falsifikatorite od Sofija pologicno bi bilo koga makedonskata država bi se vikala Zapadne ili Nova Bugarija. Se razbira tea se samo bladanja vo ^eostvoreniot son za Sanstefanska Bugarija. Make*r đonija e naviknata na^slicni emanacii na pomraceniot od so?unizmot bugarski um,., i taa e imuna ifnajnovata bugarska podlost. Bez razlih© na toa dali nekoj ja priznavale ili ne, taa si go zivee svojot nacionalan i drzaven život. Makedonskata nacija postoi i istoriski biti-suva vo svoja sopstvena nacionalna držva. Imeto na makedonskata država nerazđelno e svrzano so imeto na naćijata, toa e odraz na samobi-<_n nacionalan identitet. Bugari vo Republika Makedonija nema, nitu pak nekogas gi imalo, osven koga doagjale kako okupatori. Povede od cetirieset godini, se đodeka postoese bivsata Jugoslavija, sofiskite gotvaci na lagite i falsifikatite ja sirea lagata deka makedonskata nacija bila izmislena Sd Srbite, deka makedonskiot literaturen jazik i kulturata bile vestaeki klepanici. Za seto vreme koga zboruvaa va-kvi nevistini, bugarskite falsifikatori se nadevaa deka na denot 96′ koga Jugoslavija ke se raspadne, makedonskata nacija £e iščezne kako sto isceznuva snegot koga zapeče sonceto. No Jugoslavija se raspadne
2
8 sonot na bugarskite nostalgicari za Sanstefanska Bugarija ne se ostvori. Naprotiv, so drzavnoto osamostoauvanpe makedondksts n£c$-onalna svest uste poveke se.zajakna. Ne dojde do nikakva prerodba na hugerskiot nacionalen duh vo Makedonija, kakva Što si ocekuvaa sanstefanskite derviši od Sofija. * *
Nezavisnataimakedonskata država beše postavena vrz^Meehr Asno-mski temeli. Taa se javuvaše samo kako nadgradba na Asnomska Makedonija. fcreme e ova istoriska realnost da bide primena i vo Sofija kako svršen cin.Bez priznavanja na makedonskata nacija Bugarija d^abe ni ja priznava dršavata. So negiranjeto na makedonskata nacija Sofija samo naleva voda na srpska vodenica. Odnosite so Srbija na site polinja stanuvaat se pobliski i pobliski. So Bugarija odnosite s skoro nikakvi. Okolu dvaesetina megjudrzavni dogovori se staveni vo fijoki bidejki bugarskata strana odbiva da gi potpiše zatoa Što ae napiŠani na makedonski jazik, a makedonskata strana ne.pravi kompromisna trgovi ja so svojata nacionalna c^st i gordost. Nadvorešnef»-ta politika na Republika Makedonija pravilno i principielno se pogo-« lemo vnimanie im posvetuva na odnosite so drzavite koi ja priznavaat nacionalnata individualnost na makedomskiot narod. Nasata država ve-ke dokaza deka taa moše da šivee i bez onie onie koi ne ja priznavan at našata nacionalna individualnost. Vo toj odnos i bez Bugarija. Izgubenoto vo odnosite so Bugarija se kompenzira so dobrososedskite ounosi so drugite soseđi,a osobeno so prijatelskite odnosi so SAD i so Evropskata Zaednica. £• V *
N^e Makedoncite navistina nemarne zosto poveke da gi sakame Buga-rite od drugite naši sosedi. Vo Sofija ^rias za sekogas treba da ra-zberat deka se * dođeka Bugarija ne ja priznae makedonskata nacija taa ne može da oeekuva dobra sprabotka so makedonskata država. A Bugari ja onakva kakva što e đeneska mafijaš^ i prosjačka, ne moše da budi simpattii kaj Makedoncite.
Mart, 1997 god. Dragan Bogdanovski
Malmd.
Посочил: Портал Македонска Нација
