Category: А10.1 Слика и посока

Докази за македонската самобитност потврдено со оригинални слики од ГЕОГРАФСКИ КАРТИ.

1877_Heinrich Kiepert - 'Tab. II. Imperia Persarum et Macedonum', Berlin (Dietrich Reimer)
Posted in А10.1 Слика и посока А17.1 ДМК Слика посока

1877_Heinrich Kiepert – ‘Tab. II. Imperia Persarum et Macedonum’, Berlin (Dietrich Reimer)

Карта на Персиското и Македонското Царство. Извор: Збирка David Rumsey

1869_Heinrich Kiepert Atlas Antiquus - Hellaszoom1
Posted in А10.1 Слика и посока А17.1 ДМК Слика посока

1869_Heinrich Kiepert Atlas Antiquus – Hellaszoom1

Македонија разграничена од другите земји. ‘Хелас’ на југ од Македонија.

1869_Heinrich Kiepert Atlas Antiquus - Graecia
Posted in А10.1 Слика и посока А17.1 ДМК Слика посока

1869_Heinrich Kiepert Atlas Antiquus – Graecia

Македонија и Грција два сосема различни и одвоени земјописни поими. Извор: Збирка David Rumsey  

2020+_Словенска Y-ДНА халогрупа
Posted in А10.1 Слика и посока

2020+_Europedia – Словенска Y-ДНА халогрупа

Словенскиот ген во Македонија околу 30%. Словенскиот ген во грчката генетика околу 20%. При тоа границата се поклопува со границата на Беломорска Македонија. Извор: Eupedia.com

Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1815_Wilkinson – ‘Ancient Greece Turkey Antique Map’

За разлика од поимот Европа кој ги покрива Македонија, Грција и целиот балкански дел од Европа, поимот Грција го покрива само просторот јужно од Македонија. Посочил: FilipiA

1643_Blaeu - 'Balkans Romania Antique Map'
Posted in А10.1 Слика и посока

1643_Blaeu – ‘Balkans Romania Antique Map’

На прилично старава земјописна карта дадени се Влашка, Србија, Бугарија и Романија. Странично покажани се и другите гранични земји. Македонија не припаѓа ниту на Србија, ниту на Бугарија. А над просторот од Македонија, не стои Грција или Елада, туку само Македонија. Посочил: FilipiA

1020~_Дијацезата на Охридската Патријаршија
Posted in А10.1 Слика и посока

1020~_Дијацезата на Охридската Патријаршија

1885_F. Bianconni - 'Economic map of Macedonia province', Paris
Posted in А10.1 Слика и посока

1885_F. Bianconni – ‘Economic map of Macedonia province’, Paris

1991_Milos Popovic - Etnicki sastav Jugoslavije (Census)
Posted in А10.1 Слика и посока

1991_Milos Popovic – Etnicki sastav Jugoslavije (Census)

1914_Balkan Serbs (француско-српска карта)
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1914_Balkan Serbs (француско-српска карта)

На земјописнава карта, Македонците се наведени како Македонски Словени, но се издвоени од Србите и Бугарите. Извор Посочил: В. Диневски

1897_Pallas Nagy - Lexikon (ethnographic map of the south Balkans)
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1897_Pallas Nagy – Lexikon (ethnographic map of the south Balkans)

Извор Посочил: В. Диневски

1922_J. N. Larned - 'The new Larned history', v.I, pg.820, Springfield, Massachusetts
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1922_J. N. Larned – ‘The new Larned history’, v.I, pg.820, Springfield, Massachusetts

Македонците со посебна боја се наведени како „македонски словени“. Бугарите според картата се заведени како Славомонголи.   Посочил: Пољакот од Македонија

1924_German ethnographic map of the Balkans (1912-1918)
Posted in А10.1 Слика и посока

1924_German ethnographic map of the Balkans (1912-1918)

Извор Посочил: В. Диневски

1910_E. Lendl und W. Wagner - 'Languages in Central and Eastern Europe'
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1910_E. Lendl und W. Wagner – ‘Languages in Central and Eastern Europe’

Македонците ставени и на земјописната карта и наведени во легендата на картата.   Извор Посочил: В. Диневски

0993-1018«1886_Johann Gustav Ferdinand Droysen 'Allgemeiner historischer Handatlas'
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

0993-1018«1886_Johann Gustav Ferdinand Droysen ‘Allgemeiner historischer Handatlas’

За Самоиловото царство, Дројсен напишал: „Федерацијата на словенскиот наследен принц под суверенитетот на македонскиот Самоил, 993-1018“ Општиот историски атлас на Дројсен го опишува Цар Самоил како Македонец – (1886 година) Општ историски рачен атлас е името на историски атлас, создаден во 1886 година од Густав Дројсен. Содржи 96 картички со текст за објаснување. Го објавиле Верлаг Велхаген и Класинг под…