Оддел: А12 Светска книжевност

Докази за македонската самобитност од светската книжевност.

1992_Ахметџан Халиков - 'Што сме ние, Бугари или Татари', Казан
Posted in А12.3 Само посока

1992_Ахметџан Халиков – ‘Што сме ние, Бугари или Татари’, Казан

Татарскиот историчар Ахметџан Халиков во својата книга под наслов „Што сме ние: Бугари или Татари?“ мошне јасно ја опишува народносната врска помеѓу Бугарите и Татарите. Овој познат татарски историчар се смета за врвен познавач на народносното потекло на денешните Татари. Во 1989 година тој ја објавил и книгата „Татарскиот народ и неговите предци“ во која исто така посочува на нераскинливите…

1916_Jan Gordon - 'A Balkan Freebooter', London
Posted in _Избор А12.1 Слика и посока

1916_Jan Gordon – ‘A Balkan Freebooter’, London

Книга со многу споменувања на Македонците како посебен народ. На страна 226 писателот пишува дека ‘бугарските, српските и грчките комитаџии гледаа со алчност кон богатата земја (Македонија) и се обидувале со пари или на други начини да ги намамат Македонците на своја страна за да влезат во нивните земји’

1797 « 1906_Sir Edward Sullivan - 'Buck Whaley’s Memoirs including his journey to Jerusalem', London
Posted in _Избор А12.1 Слика и посока

1797 « 1906_Sir Edward Sullivan – ‘Buck Whaley’s Memoirs including his journey to Jerusalem’, London

Првото востановување на јаничарите било за време на Мурат Втори и тие биле составени од млади Бугари и Македонци.

1599_Бартоломеј Папроцки
Posted in А12.1 Слика и посока

1599_Бартоломеј Папроцки

Полски писател во 1599 година Александар и Филип ги нарекол Славјани. „… Ние, Александар, Филип кралот Македонски, монарх, … На просветлениот род на Славјаните и нивниот јазик …“ Македонски превод од руската верзија: „… Ние, Александар, Филип кралот Македонски, монарх, сликан како јарец, син на Јупитер, претскажан (навестен) преку Нектанаб, соговорник на Брахманите и дрвјата, Сонцето и Месечината, освојувач на…

1921_Etienne Burnet - 'La Tour blanche, Armée d’Orient 1916-1917', p80-81, Paris
Posted in А12.1 Слика и посока

1921_Etienne Burnet – ‘La Tour blanche, Armée d’Orient 1916-1917’, p80-81, Paris

„Еден преведувач на армијата — црногорски граѓанин — ми ја даде неговата теорија за македонскиот народ. Тој се враќа на словенските преселби во 9 век. Македонската земја врз овие населенија еден заеднички белег, со локални варијанти. За да ги придобие, на една европска сила би ѝ биле доволни дваесет години. Ослободени од Турците, кои ги држеа во покорност приграбувајќи ја…

1300+ « 1970.01.01_Thomas Butler - 'Harvard Slavic Studies', v5
Posted in _Избор А12.1 Слика и посока

1300+ « 1970.01.01_Thomas Butler – ‘Harvard Slavic Studies’, v5

После првото свети Кириловото влијание на писменоста, подоцна во 14 век постоел втор не помалку значаен бран на македонско и јужнословенското влијание врз руската писменост и книжевност. „… После татарската инвазија Русите од Атос беа одсечени од нивната татковина и зависеа од српската дарежливост сѐ до крајот на 14 век, кога Србите исто како и Македонците и Бугарите започнаа да се…

1919 « 1941~_Victor Lvovich Kibalchich (Victor Serge) - 'Memoirs of a Revolutionary'
Posted in А12.1 Слика и посока

1919 « 1941~_Victor Lvovich Kibalchich (Victor Serge) – ‘Memoirs of a Revolutionary’

Едно комунистичко животописно сведоштво за Македонците и македонската борба за слобода.

1765 « 1856_A-A. Brazey - 'A Gazeteer of the World..', vI, Edinburgh - London - Dublin
Posted in А12.1 Слика и посока

1765 « 1856_A-A. Brazey – ‘A Gazeteer of the World..’, vI, Edinburgh – London – Dublin

Исечекот пишува за австриската воена колонизација со пополнување со разни народи во Унгарија и околу Трансилванија: „… Узбеци, Хрвати, Албанци, Македонци, Срби и Власи. Кон нив биле додадени колонии од Италијанци, Шпанци, Французи, Германци, Далматинци и Бугари. …“

1850_Edmund Spencer - 'Travels in European Turkey', v1
Posted in А12.1 Слика и посока А17.1 ДМК Слика посока

1850_Edmund Spencer – ‘Travels in European Turkey’, v1

Книгава е преполна со занимливи податоци. На неколку места при набројувањата Македонија стои напоредно и раздвоено од Бугарија и Грција. На првата слика Македонците од древно време ги раздвојува од другите стари народи во изминатите милениуми. На едно место (прочитај после 94 страна) писателот пишува дека српските учени го убедувале дека Англичаните имаат српско потекло. Имало преселба на Балтикот и…

1906_John Foster Fraser - 'Pictures from the Balkans'
Posted in А12.1 Слика и посока

1906_John Foster Fraser – ‘Pictures from the Balkans’

Скоро сите патеписци зборуваат за огромната пропаганда на која Македонците било подложени. Не сите, но многумина и од писателите и самите потпаѓале на оваа или онаа политичка пропаганда на која населението било подложено.

0000+_Нов Завет, Дела Апостолски
Posted in А12.1 Слика и посока А17.1 ДМК Слика посока

0000+_Нов Завет, Дела Апостолски

Неколку цитати од Новозаветната книга „Дела Апостолски“ во кои јасно е дека во Библијата Македонија и Грција (Ахаја) се сметани за две различни земји. Еден од најважните историски документи, можеби најважен е Светата Библија! Во Библијата Македонија е прикажана одвоено од она кое денес се нарекува Грција, а Македонците како посебен народ, различен од Хелените! Во Новиот Завет, во Дела…

1829+_Giuseppe Giusti
Posted in А12.2 Само слика

1829+_Giuseppe Giusti

Македонците спомнати во песна на италијанскиот поет Giuseppe Giusti кој живеел од 1809 до 1850 година. „… Кој е тоа, украсен со стотини (вид накит), Градоначалникот на Лукка, протестантскиот Дон Жуан Меѓу тираните не е тиран туку џуџе Кога виде како правителите одат еден по еден, ете, фалбаџијата од Модена брзо скокна од својот играшен трон и еве тука. Чини…

0312-0325 « 1677_Socratis Sholastici et Hermiae Sozomeni (Historia ecclesiastica)
Posted in _Избор А12.1 Слика и посока А17.1 ДМК Слика посока

0312-0325 « 1677_Socratis Sholastici et Hermiae Sozomeni (Historia ecclesiastica)

Македонците и во 4-от век наведени како посебен народ. Македонците споменати во првата книгa на Хермиј Созомен во која е опфатен периодот 312 – 325 год. т.е. владеењето на Константин I Велики. Хермиј Созомен е еден од т.н. рани историчари на христијанството. Живеел помеѓу 400-450 година. Се смета дека е роден во појасот Газа во Палестина и дека своите книги…

1848_Амвросиј Метлински - 'Јужно руски Зборник', Харков
Posted in А12.1 Слика и посока

1848_Амвросиј Метлински – ‘Јужно руски Зборник’, Харков

Македонците во руска поема од 1848. „… Прво Турци, после Македонци, ама за чудо Господ и тука ми помогна …“

1601_Petro Bogdano Macedone - Prophetarum de Christo
Posted in А12.1 Слика и посока

1601_Petro Bogdano Macedone – Prophetarum de Christo

Петар Богдан – Македонецот. „… и дека јас, затоа што сум роден Македонец …“