Дознака: називот бугари

Податоци кои укажуваат за некогашното политичко и социолошко, а не народносно значење на изразот Бугар.

Posted in А7.1 Слика и посока

1923_Đ. Šurmin, S. Bosanac – ’Čitanka iz književnih starina‘, Zagreb

“… Други учат, дека со јазикот на Кириловите книги зборувале панонските Словени, за кои пишувале Кирил и Методиј, па спрема тоа тој јазик го нарекуваат п а н о н с к о – с л о в е н с к и или просто с т а р о  с л о в е н с к и  јазик….

Вероучение - Поука 03
Posted in А2.3 Само посока

1910+_Крсте Петко Мисирков

„… Но тоа име во очите и устата на грците имаше ушче специално значеiн’е: наi ненавистни за ниф варвари, л’уг’е не образоани, груби, коiи граничаат со звероите. За грците се словенцко беше грубо и бугарцко. Грците исто така не разликуваа словенцките народности и сите словени, особено тоi дел од ниф, шчо им причини наi големи неприiатности и се наог’аше во…

Posted in А19.1 Слика и посока

1970_Й. Иванов – ‘Български старини из Македония’, БАН

  Уште еден средновековен извадок од бугарски извор кој укажува дека православните Славјани општо биле нарекувани Бугари. Бугарските кнезови војувале против Солун. Меѓу нив како бугарски кнез е наведен и Десимир Великиот Кнез Моравски.   Слободен македонски превод: „… Бугарите слушнале за мене. И Великиот кнез Десимир Моравски и Радивој кнез Преславски и сите кнезови бугарски се собрале околу Солун…

1584_Симеон Лехаци - 'Патувачки белешки'
Posted in А19.1 Слика и посока

1584_Симеон Лехаци – ‘Патувачки белешки’

Ерменски монах Симеон Лехаци кој живеел во Украина преземајќи поклоничко патување поминал и низ Балканот. За посетата на Босна, во неговата книга тамошното православно христијанско население ги нарекува Бугари. А нивниот јазик бугарски. Како и од повеќе други писатели се потврдува сознанието дека името Бугари, бил еден од изразите кој се користел за селското славјанско православно христијанско население. Дури во…

Posted in _Избор А11.1 Слика и посока

1908_Giovanni Amadori – ‘La Questione Rumeliota’

„Како Македонецот го сфаќа поимот ‘Бугарин’… Кога е нешто грубо, нападно или вулгарно, тој тоа го вика ’БУГАРСКА РАБОТА‘… Коренот на зборот „бугар“ НЕМА НИКАКВО НАЦИОНАЛНО ЗНАЧЕЊЕ, и самиот збор не е исто со ’Булгар‘.“   „… Антрополошки, словено-македонската РАСА (народ, етнос н.з.) е словенска со многу сличности со српската и со бугарската. Јазикот, исто како и расата, е словенски….

1907.09.02_The Forthightly Review; vol82 less 489
Posted in _Избор А9.1 Слика и посока

1907.09.02_The Forthightly Review; vol82 less 489

Зборот Бугар значело селанец, прост човек, а не припадник на народ. Така што обичниот народ, селаните кај разни народи биле нарекувани Бугари. Во ова дело од 1907 година се пишува за тоа како во некои случаи Србите биле нарекувани Бугари. Така што ова создавало забуни при определувањето на Македонците кога тие се кажувале Бугари, мислејќи да кажат за себе дека…

1081 « 1910_F. W. Bussell - 'The Roman Empire, Essays on the constitutional history..'
Posted in А19.1 Слика и посока А20.1 Слика и посока

1081 « 1910_F. W. Bussell – ‘The Roman Empire, Essays on the constitutional history..’

„… И двете Византиските и Бугарските монархии беа “влади без нација” да ја употребиме Финлиевата весела фраза …“ “… Both the Byzantine and the Bulgarian monarchies were “governments without a nation,” to use Finlay’s happy phrase. …” Page 341. Извор

Неколку толкувања за поимот „Бугар“
Posted in А19.3 Само посока А5.3 Само посока

Неколку толкувања за поимот „Бугар“

• 1938_Ст. Чилингиров – ‘Какво е дал Б`лгаринот на другите народи’, Софија • „… Изразот – бугарска работа, полн со презирност и прекор не слегува од усните на никого од нас уште и ден денес… …што и да се случи, каде и да стане нешто што е лошо, нешто што е незгодно, непримерно, ќе го наречеме – бугарска работа. Ќе…

1000~ « 1955_Stilpon P. Kyriakides - 'The northern ethnological boundaries of Hellenism', p37, Thessaloniki
Posted in _Избор А6.1 Слика и посока

1000~ « 1955_Stilpon P. Kyriakides – ‘The northern ethnological boundaries of Hellenism’, p37, Thessaloniki

Грчко толкување за поширокото над еднонационално значење на зборот “Бугари” и за “бугарството” на цар Самоил и неговите поданици. „… Додека за времето на владеењето на Симеон, Драгувитите, Струмјаните и општо сите Склавинии беа јасно одделени од Бугарите, за време на владеењето на Самоил и после тоа името Склавинии сосема исчезна. Македонските словени се назначени од Византијците со општото име…

1918_Winifred Gordon - 'A Woman in the Balkans', p115
Posted in _Избор А8.1 Слика и посока

1916_Winifred Gordon – ‘A Woman in the Balkans’, p115

Западен независен извор потврдува дека именувањето на Македонците како Бугари бил политички, а не народносен израз.   „… Македонија која Бугарија толку долго ја посакува и заинтригира е населена од словенска раса. Навистина, има многу Бугари кои емигрирале и се населиле таму во минатиот век, и многу чети на страшните бугарски комитаџии, кои си заработиле лош глас. Но, Бугарија ја…

1811_John Galt - 'Voyages and Travels' (1812)
Posted in А19.1 Слика и посока А8.1 Слика и посока

1811_John Galt – ‘Voyages and Travels’ (1812)

1811: Во Софија немало Бугари, туку Грци и тоа србофили. Во Османлиското Царство луѓето НЕ се делеле СПОРЕД ЕТНИЧКА припадност, туку според милети т.е. верска или црковна припадност. На почетокот на 19. век сите турски поданици, православни христијани званично биле заведени како „Грци” (рум-милет)… Па така, според Џон Галт, во Софија живееле мнозинство „Грци”, подготвени да им се придружат на…

1711_Средновековен запис за Оногундури изворното име на Бугарите
Posted in А12.2 Само слика

1711_Средновековен запис за Оногундури изворното име на Бугарите

Бугарите самите себе си се нарекувале Оногундури или Оногури. Според повеќе средновековни извори, вистинското име на Татаро-бугарите било Оногури или Оногундури. Оногури е ЕНДОНИМ (самонарекување), а „Бугари“ или „Вулгари“ е ЕГЗОНИМ (онака како другите ги нарекувале). Во случајов Византијците кои наместо нивното сопствено име го употребувале називот „вулгари“. Оногурите биле туркски народ.

1894_Марин Дринов - 'Византијски Временик'
Posted in _Избор А5.1 Слика и посока

1894_Марин Дринов – ‘Византијски Временик’

  „…Ние знаеме за едно сведоштво, кое покажува, дека и во следните (подирните) векови, Бугарите биле познати меѓу Грко-Римјаните како Македонци…“ „…Император Василиј Македонски родоначелник на македонската историја…“ „…а го нарекуваат Македонски затоа што по народност тој не бил ниту Грк, ниту Ромеј, а Македонец…“ Марин Дринов е бугарски историчар, јазичар и државник.