1618_Szymona Starowolskiego – ‘Wielkiego Turka Listy’; Kraków

Извадокот од книгата на полскиот писател Шимон Староволски, во книгата ‘Писмата на Великиот Турчин’ (под Велик Турчин се подразбирало турскиот султан) испечатена во градот Краков ги наведува тогашните Македонци, како потомци на древните Македонци, но за разлика од некогашната слава, сега најсиромашни меѓу сите словенски народи.
Што значи во 17 век Македонците не се исчезнати и сѐ уште покрај сите порази, гордо се спротивставувале на новиот освојувач: „Вам, на кои веќе одамна толку пати сте победени, ви приличи трпеливо да ги прифаќате условите за мир, отколку неразумно да ги одбивате. Грдо е, навистина, некој измачен од таква беда, да се однесува горделиво со победникот.“
Во одговорот кај Македонецот се гледа силниот слободољубив стремеж: „ние кои постојано се трудиме да ја браниме татковината и слободата“… „бидејќи кај човекот не гледаме ништо поубаво од слободата.“

Бројката од 150 покраини, со кои некогаш владееле Македонците, непосредно насумува (алудира) на древното македонско царството, со што писателот, го поврзува словенскиот македонски народ од неговото време, со древните Македонци.

Понатаму, споменува дека Македонија ја опфаќа Албанија, додека Албанија го опфаќа Епир. До ваквото поврзување сигурно доаѓа поради сложените нивоа на власта во Средновековието. Власта на Ѓорѓија Кастриот – Скендербег, над албанските велможи, додека тие пак, надредени над Епир.
Исто така, самото тоа што Ѓорѓија Кастриот, бил поврзуван и именуван како нов Александар Македонски, укажува на неговото македонско потекло.

Македонски

Турчинот до Македонците. Вашите пратеници ја завршија мисијата пред мене, но со неа повеќе нè поттикнавте на гнев, отколку на милост. Вам, на кои веќе одамна толку пати сте победени, ви приличи трпеливо да ги прифаќате условите за мир, отколку неразумно да ги одбивате. Грдо е, навистина, некој измачен од таква беда, да се однесува горделиво со победникот.

Македонците, чувајќи го споменот или името на старата слава, долго им се бранеле и на грчките цареви (под чија власт со тек на времето потпаднале) и на Турчинот не помалку му се спротивставувале заедно со Џеновјаните и Венецијанците / на крајот совладани, дојдоа до таква беда / што оние кои порано заповедаа на сто и педесет провинции / сега самите лежејќи под јаремот на ропството / едвај можат да покажат малку знаци од својата антика / а по богатство се сосем најсиромашни меѓу сите словенски народи / бидејќи Турците им земаат сè што имаат.

Македонците до Турчинот. На никаков начин не можеме да одржиме стабилен мир со тебе, ние кои постојано се трудиме да ја браниме татковината и слободата, а ти пак копнееш да ја прошириш државата со меч. Затоа не можеме освен машки и искрено да зборуваме за заедницата (државата), бидејќи кај човекот не гледаме ништо поубаво од слободата. Кај тираните, пак, вообичаена е таа злоба секогаш да ги прогонуваат слободните народи со тешка омраза.

Македонија ја опфаќа под себе Албанија / изобилна провинција / а таа пак Епир / каде во тој век владеел Скендербег / похрабар од сите европски кралеви / за кого велат / дека со своја сопствена рака убил повеќе од две илјади Турци / и поседувал немал дел од Македонија и Албанија под Мехмед / а Венецијанците при него го добиле градот Драч, пограничен од Јонското Море. Но, по смртта на Скендербег / сето тоа повторно го зазел Турчинот / преку својот хетман Аза-бег / поразувајќи ги кај реката Соча Венецијанците / кои му биле заштитници на Јован, синот на Скендербег.

Staropolski język“ (OCR)

Turek Macedonom. Posłowie waszy odprawili legacyą przedemną, ale koraście nas barziey do zagniewania, niżeli do łaski pobudzili. Wam bowiem tak wiele razy już dawno zwyciężonym przystało, cierpliwie kondicye pokoju przyimować, niż nierozsądnie odrzucać. Szpetna to abowiem iest, taką nędzą utrapionemu, hardzie sobie z zwycięscą poczynać.

Macedończycy starej sławy pamiątkę abo imię zachowywając długo się y Greckim Cesarzom bronili (pod ktorych regiment zaczasem podpadli) y Turkowi niemniey przy Genueńczykach y Wenetach oponuiąc się odpiekali / przemożeni nakoniec do takicy nędze przyszli / iż co pierwey sto piędziesiąt Prowincyom roskazowali / teraz sami pod jarzmem niewoley leżąc / ledwie co troche swey starożytności znakow pokazać mogą / a w dostatki zgoła nayuboższy są nad wszystkie narody Slowiańskie / bo im Turcy biorą wszystko co ieno mają.

Macedończycy Turkowi. Żadną miarą statecznego pokoju z tobą zachować nie możemy, ktorzy usiłujemy bronić oyczyzny y wolności ustawicznie, a ty zaśię mieczem państwa rozszerzać pragniesz. A przetoż nie możem ieno mężnie a szczerze o Rzeczypospolitey mowić, ktorzy nic pięknieyszego w człowieku nad wolność nie upatrujemy. Tyrannom zaśię tá złość iest pospolita, iż zawsze wolne narody, ciężką nienawiścią prześladują.

Macedonia zámyka pod sobą Albánią / prowincyą obfitą / á tá zásie Epir / kędy tego wieku Szkanderbeg pánował / waleczny nád wszystkie Europejskie krole / o ktorym powiádáją / że swą własną ręką zábił Turkow / wiecey niżeli dwá tysiącá / y posiadł był część niemáłą Mácedoniey y Albániey pod Mahometem / á Weneci przy nim miástá Durázzá pogránicznego od morzá Jonyjskiego dostáli. Lecz po śmierci Szkanderbekowey / wszystko to znowu opánował Turek / przez Asábecchá Hetmána swego / Wenety / ktorzy Janá Szkanderbekowego syná opiekunami byli / u Soncium rzeki poráziwszy.

Шимон Староволски (1588–1656) бил еден од најплодните полски писатели, историчари и полихистори [многузналци] на 17 век. Тој бил свештеник, но неговиот интерес бил насочен кон историјата, географијата и политичките науки.

  • „Македонската врска“: Староволски е значаен за нас затоа што во неговите дела често ги обработувал словенските народи. Неговата книга „Wielkiego Turka listy“ (1618) е пример за т.н. „турцика“ – литература популарна во тоа време која се занимавала со Отоманската Империја, која била најголема закана за Европа.

  • Словенски патриотизам: Тој бил голем поборник за словенското заедништво и често ја истакнувал славната историја на Словените, вклучувајќи ги и античките корени кои им ги припишувал (како во случајот со Македонците).

  • Творештво: Напишал над 70 дела на латински и полски јазик. Неговите описи на Македонија се вредни бидејќи доаѓаат од неутрален, словенски извор (Полјак), во време кога западните извори често ги занемарувале балканските народи.

 

Посочил: Полјакот од Македонија

* Преводот, OCR и податоците за Шимон Староволски се обработени од страна на ВУ Gemini – Google