Темко Попов, македонски родољуб, член на Тајниот Македонски Комитет укажува дека влезот под бугарска егзархија била првична нужност за да се избегне грчкиот асимилаторски притисок.
Да се не лажемо, Деспоте, национални дух у Македонији је дошао до таквог стања, да и када би сам Исус Христос сишао са неба, не би могао да убеди Македонца да је он Бугарин или Србин, осим оне Македонце међу којима се бугарска пропаганда већ укоренила. Да се увериш ти у то, треба да узмеш бугаризам и да га погледаш. Бугарска пропаганда се ево шири већ 20 година, колико раде у Македонији, у најмрачније време, када је грцизам – сасвим туђа нација, покушао да се укорени у срцу македонском; и Македонци, када су видели зрак славјанизма, бацише му се (бугаризму – н.з.) у загрљај, без да обрате пажњу на постојеће разлике. Пошли су за њим, јер су се отцепили од грцизма. Али шта да раде сада, тј. после 20 година бугарских мука, труда и огромних новчаних улагања?
Чини се оно, Драги ми Деспоте, што је природно, али за Бугаре неочекивано, тј. сада сваки Македонац признаје да он није Бугарин и гласно исповеда своју нацију, макар и да се још увек користи бугарским средствима, немајући, разуме се, своја. …“
Посочил: Македонски Одговор
