Извадениот од тајност CIA извештај од 1966 година, за бугарскиот против нацистички партизански отпор, открива дека бил слаб и бил поддржан со огромна југословенска и македонска помош. Многу од бугарските партизански баталјони имале меѓународни борци како Полјаци, Срби, Хрвати, Македонци, со цел за да ги пополнат бројките потребни за соодветна баталјонска единица.

Македонски (машински)
„… Соработка со југословенски партизани
На југословенска почва беа формирани најмалку пет батаљони бугарски партизани, кои учествуваа во операции и во Тигославија и во Бугарија. Првиот таков батаљон беше составен од дезертери од бугарската армија и беше наречен „Интернационала“, бидејќи во него имаше и Југословени и Полјаци. Штерју Атанасов, во еден момент претставник на БКП во Југославија, ја предводеше „Интернационалата“ и му помагаа неколку помошници од Надворешното биро на БКП. Другите четири бугарски партизански батаљони формирани во Југославија беа „батаљонот на војници“, „Сава Раковски“, „Димитур Благоев“ и „Васил Коларов“.
Бидејќи БКП придаваше посебно значење на градењето воена соработка меѓу бугарските и југословенските партизански единици, централниот комитет на партијата испрати претставници во Македонија и Југославија. Еден таков претставник беше Бојан Булгаранов (сега член на Политбирото на БКП), кој беше во Генералштабот на Македонските народноослободителни одреди од некаде во 1942 година до почетокот на 1944 година. Овие групи дејствуваа во област што се граничеше со онаа на баталјонот „Гаврил Генов“, во која служеа голем број водечки комунисти, како и водачите на заговорот од април 1965 година.
Активностите беа значително засилени, а целите станаа поразновидни со приливот на залихи од Сојузниците преку Југославија, но повеќето бугарски партизански цели беа од релативно мало значење, што можеби ја одразуваше релативната воена слабост на партизанското движење. Партизаните се бореа против бугарската полиција, а во одредени случаи и против мали единици на бугарската армија. Тие оштетија комуникациски објекти, уништија голем број возови што превезуваа воен материјал до и од Германија, често вршеа напади и уништуваа локални официјални архиви и се вклучуваа во киднапирања и егзекуции на „фашистички“ елементи, т.е. провладини градоначалници и селски службеници кои беа симпатизери на …“
English OCR
„… Cooperation With Yugoslav Partisans
At least five battalions of Bulgarian partisans were formed on Yugoslav soil, and they engaged in operations in both Tygoslavia and Bulgaria. The first such battalion was composed of deserters from the Bulgarian Army and was called the “International,” because it also contained some Yugoslavs and Poles. Shteryu Atanasov, at one time the BCP’s representative in Yugoslavia, led the “International” and was assisted by several aides from the BCP’s Foreign Bureau. The other four Bulgarian partisan battalions formed in Yugoslavia were the “soldiers’ Battalion,” “Sava Rakovski,” “Dimitur Blagoyev,” and “Vasil Kolarov.”
Because the BCP attached special importance to building military cooperation between Bulgarian and Yugoslav partisan units, the party central committee sent representatives to Macedonia and Yugoslavia. One such representative was Boyan Bulgaranov (now a member of the BCP Politburo), who was on the general staff of the Macedonian Peoples’ Liberation Troops from sometime in 1942 until the beginning of 1944. These groups operated in an area contiguous to that of the “Gavril Genov” Battalion, in which a number of leading Communists as well as the leaders of the conspiracy of April 1965 served.
Activities were considerably stepped up and targets became more varied with the influx of supplies from the Allies through Yugoslavia, but most Bulgarian partisan targets were of comparatively little importance, reflecting perhaps the relative military weakness of the partisan movement. The partisans fought against the Bulgarian police, and in certain cases also against small Bulgarian Army units. They damaged communications facilities, destroyed a number of trains carrying war material to and from Germany, frequently raided and destroyed local official archives, and engaged in kidnapings and executions of “fascist” elements, i.e., progovernment mayors and village officials sympathetic to …“
Посочил: Саша Узунов

