Оддел: А10 Светска картографија
Докази за македонската самобитност од разни светски картографски извори
1719_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ‘Tome V. Nro. 5. Page. 17. Carte geographique de L’Asie Mineure’, Amsterdam
Македонија од Егејско до Јадранско Море. Исцртана граница со соседите Грција и Тракија Извор: Збирка David Rumsey
![1720_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ’Tom II. No. 1. Carte de l’etendue de l’Empire Romain‘, Амстердам 1720_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ’Tom II. No. 1. Carte de l'etendue de l'Empire Romain‘, Амстердам](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1720_Chatelain-Henri-Nicolas-Gueudeville-–-Tom-II.-No.-1.-Carte-de-letendue-de-lEmpire-Romain‘-Амстердам-01-480x360.jpg?v=1689522350)
1720_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ’Tom II. No. 1. Carte de l’etendue de l’Empire Romain‘, Амстердам
Македонија одвоена и значително поголема од Грција. Извор: Збирка David Rumsey
![1719_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ‘Tome V. No. 13. Page 29. Carte de L’Empire des Turcs en Asie & en Afrique’, Amsterdam 1719_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ‘Tome V. No. 13. Page 29. Carte de L'Empire des Turcs en Asie & en Afrique', Amsterdam](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1719_Chatelain-Henri-Nicolas-Gueudeville-–-‘Tome-V.-No.-13.-Page-29.-Carte-de-LEmpire-des-Turcs-en-Asie-en-Afrique-Amsterdam-08-480x360.jpg?v=1689522350)
1719_Chatelain Henri, Nicolas Gueudeville – ‘Tome V. No. 13. Page 29. Carte de L’Empire des Turcs en Asie & en Afrique’, Amsterdam
Подробна земјописна карта, Македонија, Ахаја… каде е славната и незбежна Грција!? Извор: Збирка David Rumsey
![1918~_Map of the Balkans, the racial boundaries, General Drafting Co. 1918+_A barrier of potential democracy against.., General Drafting Co.](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/1918_Map-of-the-Balkans-the-racial-boundaries-General-Drafting-Co.-480x360.jpg?v=1689522370)
1918~_Map of the Balkans, the racial boundaries, General Drafting Co.
На Европа и на светот за време и непосредно после Версајскиот Мировен Договор им било јасно дека на просторот на Македонија постои народ различен од соседите. На оваа земјописна карта означени како Македонски Славјани.
![1918+_A barrier of potential democracy against.., General Drafting Co. 1918+_A barrier of potential democracy against.., General Drafting Co.](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/1918_A-barrier-of-potential-democracy-against..-General-Drafting-Co.-480x360.jpg?v=1689522370)
1918+_A barrier of potential democracy against.., General Drafting Co.
Мапа со просторот на Македонија осенчен различно и одвоено од околните земји.
![1548-1550_Johannes Stumpf – ‘Europa die erste, Tafel des Ersten Buchs‘, Zürich 1548-1550_Johannes Stumpf - 'Europa die erste, Tafel des Ersten Buchs‘, Zürich](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1548-1550_Johannes-Stumpf-Europa-die-erste-Tafel-des-Ersten-Buchs‘-Zurich-01-480x360.jpg?v=1689522371)
1548-1550_Johannes Stumpf – ‘Europa die erste, Tafel des Ersten Buchs‘, Zürich
Македонија настрана од Грција, Албанија, Хрватска, Далмација… Очигледно е дека творецот на картата под Грција го подразбирал само просторот на Ахаја. Посочил: Пољакот од Македонија Извор: Wikipedia
1718_Nicolas Gueudeville, Chatelain Henri – ‘Tom I. No. 10. Carte Historique, Cronologique, Et Geographique De L’Empire Romain’, Amsterdam
Римско Царство, Македонија и Грција, одвоени земјописни поими. Извор: Збирка David Rumsey
1718_Nicolas Gueudeville, Chatelain Henri – ‘Tom I. No. 8. Cronologie Historique Des Rois, Et Differents Etats De L’Ancienne Grece
На земјописната карта каде подробно e даден древен Хелас, дури и Тесалија е надвор од границите. Извор: Збирка David Rumsey
![-0484 – -0425_Земјописна карта за времето на Херодот -0484 – -0425_Земјописна карта за времето на Херодот](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/0484-–-0425_Земјописна-карта-за-времето-на-Херодот-480x360.jpg?v=1689522421)
-0484 – -0425_Земјописна карта за времето на Херодот
Македонија.., Тесалија… Во тоа време за Херодот територијата под Тесалија не е вредна ниту за да биде именувана. Извор: Збирка David Rumsey
![0100~_Македонија за времето на Клавдиј Птоломеј 0100~_Македонија за времето на Клавдиј Птоломеј](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/0100_Македонија-за-времето-на-Клавдиј-Птоломеј-01-480x360.jpg?v=1689522421)
0100~_Македонија за времето на Клавдиј Птоломеј
Јужен дел од Балканот – само Македонија, Тракија и Ахаја. Што станало со Хелас!?
1540_Tabula Europae X – Macedonia (Ptolemaios, Klaudios; Münster, Sebastian), Basel
Македонија од Егејско до Јонско Море. На север од Скадар до Филипи (близу Кавала) сѐ до Пелопонез на југ. Наведени се и Hellas и Graecia како сосема мали подрачја во склоп на Macedonia. Извор: Doria
![1912_Th. Weinreb – ‘Balkan Aspirations’ 1912_Th. Weinreb - 'Balkan Aspirations'](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/1912_Th.-Weinreb-Balkan-Aspirations-01-480x360.jpg?v=1689522424)
1912_Th. Weinreb – ‘Balkan Aspirations’
Територијалните претензии на балканските држави Бугарија, Грција, Србија и Романија. Претензиите на Бугарија, Грција и Србија се пресекуваат на просторот од Македонија. Тогашните грчки претензии денес се скоро целосно остварени со три неостварени исклучоци – Цариград, независноста на Кипар и неосвоениот јужен дел од Вардарска Македонија.
![1481 – 1683_Ottoman Empire 1481 – 1683_Ottoman Empire](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А10-Светска-книжевност/А10.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/1481-–-1683_Ottoman-Empire-01-480x360.jpg?v=1689522424)
1481 – 1683_Ottoman Empire
Според оваа земјописна карта Грција не постоела од 1481 до 1683 година. Инаку ги има и Македонија и веќе и Албанија.
![1933_Георги Трайчевъ – ‘Манастиритѣ въ Македония’, София 1933_Георги Трайчевъ - 'Манастиритѣ въ Македония', София](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А05-Бугарски-извори-разни/А5.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1933_Георги-Трайчевъ-Манастиритѣ-въ-Македония-София-01-480x360.jpg?v=1689522427)
1933_Георги Трайчевъ – ‘Манастиритѣ въ Македония’, София
Многу писатели приклонети кон некоја од негаторските пропаганди не можеле да избегнат да не пропуштат податоци кои посредно зборуваат за фактичката македонско народносна самобитност.
![0000 – 0100_Римското Царство во првиот век 0000 – 0100_Римското Царство во првиот век](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А09-Светска-картографија/А9.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/0000-–-0100_Римското-Царство-во-првиот-век-01-480x360.jpg?v=1689522431)
0000 – 0100_Римското Царство во првиот век
Ако авторот ја означил Македонија и ја означил Ахаја, зошто би пропуштил да го означи Хелас (Грција) доколку би бил поширок и надреден поим!?