Category: АII СВЕДОШТВА
Изјави и постапки кои одат во прилог на македонската самобитност.
1911_Првата македонска Црква во Канада
Првиот македонски црковен храм во Канада под јурисдикција на руската задгранична Црква.
1924_Крсте Петков Мисирков – Македонецот
„… К. Мисирков – македонец … Мислата ми е за денационализацијата на македонците во “Јужна Србија”, за нивното посрбување. Тоа прашање е од значење и за нас, македонците, и за србите, и за вас, бугарите и за европската дипломатија и општествено мнение. … Ние се гордеме со св. св. Кирил и Методиј, со св. св. Климент и Наум. Тие се…
1937_Македонско-Хрватски конгрес, Индијана САД
Уште еден масовно посетен годишен македонско – хрватски конгрес каде пред јавноста се истакнуваат барањата за независност на Македонија и Хрватска.
1935.09.12-13_Годишен Македонско – Хрватски собир, Акрон, Охајо САД
За време на кралство Југославија внатре и надвор јакнее пријателството помеѓу подредените народи. На собирот можат да се прочитаат слоганите: Independence for Macedonia, Macedonia does not want anything that does not belongs to her. Macedonia wants what is hers by right…, Defenders of Croatia – Hrvatski domobran.
1871.02.16_Димитар Македонски – По македонското прашање
Македонците не се изгубиле од лицето на Земјата, како што некои си дозволуваат да велат, зашто, колку што знаеме ние, тие не згрешиле некогаш, па да зине земјата и да ги голтне. Д. В. Македонски, По македонски в’прос, “Македонија”,В, 7, Цариград, 16.II,1871 год
1860_Стефан Верковиќ – ‘Зборник на македонски народни песни’, Белград
Кај Пуливаковците постои предание дека се чисти Македонци и потомци на Александар Велики. Долно-Поленците, а особено тие што живеат во околината на Пазар се гордеат со старата столица, т.е. со градот Бела, од кој останале само една кула и една карпа, висока пет аршина. Стефан Верковиќ: “Македонски народни умотворби 5”, Македонска книга, Скопје, 1985, стр. 138.
1868_Johann Georg von Hahn – ‘Reise vion Belgrad nach Salonik’, Wien
Бргу пристигнавме во гратчено Вардар Јениџе. Таму сe живо беше раздвижено, затоа што сите беа во подготвување за панаѓурот, кој се одржува секоја година и трае осум дена… …Турскиот град во внатрешноста е следбеник на нему блискиот старомакедонски главен град и од него тој ја наследил градската сила и годишниот панаѓур. Со тоа Јениџе не е ништо друго, туку поместена…
1844_Adolphe Napoléon Didron – ‘Annales archeologiques’
По долината на Македонија сѐ е стушено и невесело, сѐ е жалосно. Турците од срцето на човекот го искорнале смеењето кое му припаѓа само нему, на човекот. Од нивните робови, од потомците на Ахил и Александар, тие направиле стада од животни. A. N. Didron: “Le Mont Athos Exract from Annales archeologiques”, volumes 4, 5, 18 и 21. Национална библиотека Париз…
1814 1820_Johann Heinrich Mayr
Подоцна поминавме во областа каде Александар Велики направил одмор. Од пред неколку илјади години овде се чува споменот на овој славен Македонец. Јохан Хајнрих Мајр патопис од 1814 година. Johann Heinrich Mayr’s Reise nach Konstantinopel, Aegupten, Jerusalem und auf den Libanon, 1820. Конгресна библиотека Вашингтон, сигнатура ДС 48. М49. цит. според Александар Матковски.
1807_Непознат француски писател
Клетата раја од Македонија уште ги воспевува подвизите на завојувачот на Персија и Индија. Патопис од непознат автор од 1807 година. “Френски патеписи за Балканите 19 в.” составила и редактирала Бистра Цветкова, Софија. Преземено од “Archives de l’armee de terre”, со сигнатура МР 1618, 17. цит. според Александар Матковски.
1816 « 1831_Esprit Marie Cousinéry
Македонија толку славна со спомените на Филип и Александар, толку несреќна за време на римското владеење, понижена под Бугарите и најпосле толку понижена под османлискиот меч, денес претставува само пустош кој зад себе го влече фанатизмот, незнаењето и деспотизмот. Патописот на Кузинери од 1816 година. Voyage dans la Macedoine I, Paris, 1831, Esprit Marie Cousinery, стр. 11. цит. според Александар…
1798- « 1816_Конгресна библиотека Вашингтон (непознат писател)
Македонците во стари времиња биле многу прочуени како научници, а исто така и по својата храброст. Сега пак тие се плашливци и незнајковци. Патопис од непознат автор од пред 1798 година, Конгресна библиотека во Вашингтон, Оддел за ретки книги сигнатура Г 160. Л 317, 1816 год. цит. според Александар Матковски, цит. дело.













