Category: А10.1 Слика и посока

Докази за македонската самобитност потврдено со оригинални слики од СВЕТСКАТА КНИЖЕВНОСТ.

1869_Arthur Gobineau - 'Histoire des Perses', vII, p359, Paris
Posted in А10.1 Слика и посока А16.1 ДМК Слика посока

1869_Arthur Gobineau – ‘Histoire des Perses’, vII, p359, Paris

„ Македонците никако не биле Грци. Ниту по потекло, ниту по обичаи, ниту по особини. Нивните владетели немале ништо хеленско. Нивната историја била слична со онаа на илирското, тракиското и пеонското население, со кои се граничеле, но не со историјата на хеленските градови – држави. Пајонците исто така се укрстуваат и тие се дел од древните Македонци. “ Овој пасус…

1784-1786_Memoirs of the Baron de Tott - 'Les Turcs et Les Tartares', vIII, Dublin
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1784-1786_Memoirs of the Baron de Tott – ‘Les Turcs et Les Tartares’, vIII, Dublin

Извадокот од книгата е подолг но дава претстава за некогашниот борбен менталитетот на Македонците. Она кое го знаевме од порано за чесноста, работливоста, занаетчиската способност, но и борбената решителност. Истото што ќе се докажи и во револуционерниот период меѓу 19 и 20 век. Ова ја поткрепува тезата: за денешниот менталитет на многу од зачаурените македончиња не е криво турското ропство…

1933_Giorgio Nurigiani - 'La Macedonia nel pensiero Italiano', Roma
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1933_Giorgio Nurigiani – ‘La Macedonia nel pensiero Italiano’, Roma

Истакнатиот италијански историчар, лингвист и писател Џорџо Нуриџани во својата книга „Македонија во Италијанската мисла“ (италијански: La Macedonia nel pensiero Italiano), издадена во Рим, Италија, 1933 година. Пишувајќи за периодот после двете Балкански војни, Нуриџани вели: „… Македонија е држава без држава, без влада; меѓутоа го има својот народ, своите закони, ја има својата култура и има сѐ што треба…

1555_Rodrigo Fernández de Santaella - 'Vocabularium ecclesiasticum'
Posted in А10.1 Слика и посока

1555_Rodrigo Fernández de Santaella – ‘Vocabularium ecclesiasticum’

Македонски јазик споменат во 1555 година.

1595_Lorenz Scheurl - 'Familia Othomannica, Et Quas Singuli Ex Ea Tyranni Clades Christianis Nefarie Intulerint ...'
Posted in А10.1 Слика и посока

1596_Lorenz Scheurl – ‘Familia Othomannica, Et Quas Singuli Ex Ea Tyranni Clades Christianis Nefarie Intulerint …’

Mакедонци во 1596 одделно од Бугарите, Србите и Грците. Германскиот богослов и професор Лоренц Шојал (Лоренц Шерл), во своето дело „Османлиското семејство и кои поединечни тирани од него им нанеле злобни порази на христијаните…““, издадено во 1596 година, покрај Бугарите, Србите и Грците, ги наброил Македонците, како засебен народ.

1592_Струма како граница со Бугарите
Posted in А10.1 Слика и посока

1592_Струма како граница со Бугарите

„… Струма ги дели Македонците од Траките и од (Татаро-)Бугарите …“

1668_Christianus Matthiae - 'Theatrum historicum theoretico-practicum, in quo quatuor monarchiæ .. discribuntur .. Editio secunda ab ipso authore acta et emendata'
Posted in А10.1 Слика и посока

1668_Christianus Matthiae – ‘Theatrum historicum theoretico-practicum, in quo quatuor monarchiæ .. discribuntur .. Editio secunda ab ipso authore acta et emendata’

Mакедонци во 1668 одделно од Бугарите и Трибалите (Србите).

1551_Bulgaros, Tribalos, & Macedonas
Posted in А10.1 Слика и посока

1551_Bulgaros, Tribalos, & Macedonas

Македонците во 1551 година како одделен народ од Бугарите и Трибалите (Србите).

1664_M. Thoma Joanne - 'Ucalegon Germaniae, Italiae Et poloniae Hvngaria: Flamma Belli Turcici Ardens'
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1664_M. Thoma Joanne – ‘Ucalegon Germaniae, Italiae Et poloniae Hvngaria: Flamma Belli Turcici Ardens’

Mакедонци во 1664 одделно од Бугарите и Србите

1538_Georgii Agricolae - 'Oratio de bello'
Posted in А10.1 Слика и посока

1538_Georgii Agricolae – ‘Oratio de bello’

Македонци во 1538 година напоредно со Грци и други народи.

1522_Pomponii Melae lib.
Posted in А10.1 Слика и посока

1522_Pomponii Melae lib.

Македонци во 1522 година.

1604_Marcelo Donato - 'Ponzani Comite'
Posted in А10.1 Слика и посока

1604_Marcelo Donato – ‘Ponzani Comite’

Македонци во 1604 година.

1788_Johann Molnar- Sprachlehre
Posted in А10.1 Слика и посока

1788_Johann Molnar- Sprachlehre

Германски речник – учебник за странски јазици. Како се кажува Македонец.

0815+ « 2009_Claire Le Feuvre - Le Vieux Slave, Paris, (Les langues du Monde)
Posted in А10.1 Слика и посока

0815+ « 2009_Claire Le Feuvre – Le Vieux Slave, Paris, (Les langues du Monde)

Стариот словенски јазик бил роден говор на Кирил и Методиј, заснован врз солунското наречје на македонскиот јазик. Едиција „Јазиците на светот“ „… donc un dialecte macèdonien sapient sat …“ објавил…

1100+_Ромејската летописка Ана Комнина за Македонците
Posted in А10.1 Слика и посока

1100+_Ромејската летописка Ана Комнина за Македонците

МАКЕДОНЦИТЕ ВО СРЕДНИОТ ВЕК: Ромејскиот император Алексиј I Комнин војувал против Траки и Македонци во 12. век. Летописката (хроничарка) Ана Комнина говори за битките на нејзиниот татко – владетелот Алексиј I Комнин против војски на Траките и Македонците во 12. век. Таа вели: „Вриениј дознал дека Алексиј Комнин го пресекол неговиот пристап, па ги наредил своите војници по следниов редослед…