Category: А16.3 ДМК Само посока
За врските на древните и сегашните Македонци поткрепено БЕЗ СЛИКА СО ПОСОКА.
1963.12_Giorgios Seferis (Greek poet)
I will not say we are the same blood with the ancients, becuase I hate racial theories, but we do reside and live in the same land with those and look to these same mountains that end up in the same sea Greek poet at the granting of the Nobel Prize in Stockholm. Нема да речам дека ние сме иста…
-0069 – -0030_Плутарх за јазикот на Клеопатра и Птоломеите
Кој бил мајчиниот јазик на Клеопатра и Птоломеите? Најверодостојниот извор за ова прашање е древниот историчар Плутарх, кој живеел кратко после Клеопатра, во првиот век и се смета за доверлив извор на тоа време. Тој пишува: “Cleopatra observed in the jests of Antony much of the soldier and the common man, and adopted this manner also towards him, without restraint…
-0499–0449_Херодот – Персиско-Хеленска војна
Ако Херодот тврди дека Тесалијците биле први Хелени кои им се предале на Персијците тогаш според Херодот Македонците не биле Хелени. Затоа што неспорно е дека Македонците биле покорени многу порано. На друго место запишал дека Персијците преку македонските планини преминале во Елада.
1871.02.16_Димитар Македонски – По македонското прашање
Македонците не се изгубиле од лицето на Земјата, како што некои си дозволуваат да велат, зашто, колку што знаеме ние, тие не згрешиле некогаш, па да зине земјата и да ги голтне. Д. В. Македонски, По македонски в’прос, “Македонија”,В, 7, Цариград, 16.II,1871 год
1860_Стефан Верковиќ – ‘Зборник на македонски народни песни’; Белград
Кај Пуливаковците постои предание дека се чисти Македонци и потомци на Александар Велики. Долно-Поленците, а особено тие што живеат во околината на Пазар се гордеат со старата столица, т.е. со градот Бела, од кој останале само една кула и една карпа, висока пет аршина. Стефан Верковиќ: “Македонски народни умотворби 5”, Македонска книга, Скопје, 1985, стр. 138.
1868_Johann Georg von Hahn – ‘Reise vion Belgrad nach Salonik’; Wien
Бргу пристигнавме во гратчено Вардар Јениџе. Таму сe живо беше раздвижено, затоа што сите беа во подготвување за панаѓурот, кој се одржува секоја година и трае осум дена… …Турскиот град во внатрешноста е следбеник на нему блискиот старомакедонски главен град и од него тој ја наследил градската сила и годишниот панаѓур. Со тоа Јениџе не е ништо друго, туку поместена…
1865_Charles Thomas Newton – ‘Travels and discoveries in the Levant’
Љубезно бев примен од архиепископот од Метилена, кој ја правеше својата годишна обиколка за да ги собере даноците. Тој најчесто одел во Македонија и ми раскажуваше за некои занимливи поединости за селаните кои таму живеат и кои задржале многу стари обичаи… Еден од нив е чинот на женидбата…, која потсетува на античките ритуали. “Travels and discoveries in the Levant” by…
1844_Adolphe Napoléon Didron – ‘Annales archeologiques’
По долината на Македонија сѐ е стушено и невесело, сѐ е жалосно. Турците од срцето на човекот го искорнале смеењето кое му припаѓа само нему, на човекот. Од нивните робови, од потомците на Ахил и Александар, тие направиле стада од животни. A. N. Didron: “Le Mont Athos Exract from Annales archeologiques”, volumes 4, 5, 18 и 21. Национална библиотека Париз…
1814 1820_Johann Heinrich Mayr
Подоцна поминавме во областа каде Александар Велики направил одмор. Од пред неколку илјади години овде се чува споменот на овој славен Македонец. Јохан Хајнрих Мајр патопис од 1814 година. Johann Heinrich Mayr’s Reise nach Konstantinopel, Aegupten, Jerusalem und auf den Libanon, 1820. Конгресна библиотека Вашингтон, сигнатура ДС 48. М49. цит. според Александар Матковски.
1807_Непознат француски писател
Клетата раја од Македонија уште ги воспевува подвизите на завојувачот на Персија и Индија. Патопис од непознат автор од 1807 година. “Френски патеписи за Балканите 19 в.” составила и редактирала Бистра Цветкова, Софија. Преземено од “Archives de l’armee de terre”, со сигнатура МР 1618, 17. цит. според Александар Матковски.
1816 « 1831_Esprit Marie Cousinéry
Македонија толку славна со спомените на Филип и Александар, толку несреќна за време на римското владеење, понижена под Бугарите и најпосле толку понижена под османлискиот меч, денес претставува само пустош кој зад себе го влече фанатизмот, незнаењето и деспотизмот. Патописот на Кузинери од 1816 година. Voyage dans la Macedoine I, Paris, 1831, Esprit Marie Cousinery, стр. 11. цит. според Александар…
1860.03.03_Цариградски весник
Oваа земja e Maкедониja и ако ja погледнеме природата, наравите, обичаите, карактерот на жителите, нивниот став, нивната физиономиja, исцело ќе ги препознаеме истите оние мажи што во старо време ги сочинувале фалангите на Александар Македонски. Цариградски весник, 3 цутар, 1860
Коста Шахов (1888.11.11)
Нашата татковина Македонија си има историја за своето минато, каде што се гледа нејзината моќ, величина, како и нејзиното политичко потчинување под власта на тогаш моќната Турска империја. … Денес, секој Македонец, кога го спомнува Александар Македонски, вели: Ние сме го имале цар Александар Велики. Со тие зборови тој си припомнува за блескавиот период и величието на Македонската држава. Александар…
1845 « 1860_Виктор Григорович – Blinded State; p221
Во сите краишта што ги посетив, јас немам чуено други имиња освен имињата на Александар Велики и на Марко Крале. И едниот и другиот живеат во спомените на народот… Споменот за Александар Велики сепак е повеќе утврден кај народот. Рускиот научник Виктор Григорович, во врска со впечатоците од својата посета на Македонија во 1844 – 1845. Mitko B. Panov…
Марко Цепенков
За тој расипан град се прикажува, оти е прајен од Александра, царо Маќедонцки. При се што врви Црна низ Градиштето, коа бил здрав градо имало едно јако кале и за во калето вода имало донесено од баеги далеку. (предание за стариот македонски град Градиште) Марко Цепенков Помислете Вие, мили чеда за велика цара Александра што се слави и до…









