Оддел: А07 Балкански извори разни
Докази за македонската самобитност потврдено со докази од разни балкански извори.
![1901.01.25_Archiva Ministerul externe RS Romania, fond No. 21, Konstantinopol, politice, vol. 61 Вероучение - Поука 03](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/slikce/gridmag-four-three-image/MNA-globus-00-480x360.jpg?v=1689522301)
1901.01.25_Archiva Ministerul externe RS Romania, fond No. 21, Konstantinopol, politice, vol. 61
Сандански – „… покажува неприjателски тенденции кон бугарското царство и Егзархиjата во Цариград …“ – микрофилм, Архив на Македониjа, Скопjе, 12/25.I.1901
![1908_Илије Барбулеску – ‘Романците спрема Србите и Бугарите’, Белград 1908_Илије Барбулеску - 'Романците спрема Србите и Бугарите', Белград](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1908_илије-барбулеску-романците-спрема-србите-и-бугарите-белград-415x360.jpg?v=1689521659)
1908_Илије Барбулеску – ‘Романците спрема Србите и Бугарите’, Белград
„… Сите овие словенски доселеници на територијата на Романија, за кои понекогаш ние Романците, заради лажните теории што ни се сервираат, мислиме дека зборуваат на бугарски, се главно работници и градинари што се доселени од Македонија и за себе си велат дека се Македонци, а не Бугари. …“ страна 94. Книгата зборува за српско-бугарскиот пропагандистички судир околу Македонија. Романскиот писателот…
![1903.07.02_Slovenski Narod – O Macedoniji, Ljubljana 1903.07.02_Slovenski Narod - O Macedoniji, Ljubljana](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1903.06.02_Slovenski-Narod-O-Macedoniji-Ljubljana-scaled-e1635807977753-480x360.jpg?v=1689522824)
1903.07.02_Slovenski Narod – O Macedoniji, Ljubljana
Македонците не се бореле за приклучување кон некоја држава. Во таков случај би останале под турска власт само ако биде правична и ако ѝ се признае автономија на Македонија. „… Ниту пак бугарската јавност е загреана за македонската кауза откако Македонците изјавија дека НЕ СЕ СТРЕМАТ ДА СЕ ПРИЛУЧАТ КОН ДРУГА ЗЕМЈА, но сакаат да останат под турската врховна влада,…
1532_Винко Прибојевиќ – ‘За потеклото и славата на Словените’, Венеција (открил Новак Грга 1922) (pdf)
Винко Прибојевиќ е историчар кој во неговото дело „De origine successibusque Slavorum“ (За потеклото и славата на Словените) дава непрекината линија на македонската историја од Александар Македонски па сѐ до времето кога тој живее. Покрај за народот, му дава непрекинатост и на македонскиот јазик, кој според него е дел од словенската група на јазици. Делото е напишано на латински јазик,…
![1522_Feliks Petančić – ‘De itineribus in Turciam libellus’, v1 1522_Feliks Petančić - 'De itineribus in Turciam libellus', v1](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1522_Feliks-Petancic-De-itineribus-in-Turciam-libellus-v1-e1664063033798-480x360.jpg?v=1689522907)
1522_Feliks Petančić – ‘De itineribus in Turciam libellus’, v1
„… граница помеѓу Македонците и Трибалите или Бугарите …“ Дубровничкиот летописец Феликс Петанчиќ вели: „… Скопјe се наоѓа на границата кадешто Дарданија завршува и почнува Македонија… Низ градот тече реката Вардар… Додека Жеглигово (Кумановско поле), селото Конопница, Бобошево и мостот кај реката Струма претставуваат граница помеѓу Македонците и Трибалите или Бугарите, којашто понатаму поминува низ гората кај Самоков, планината Хемус…
1925.12.28_Весник Време (15000 грађана … протестују против грчких насиља над нашим живљем)
Српскиот весник „Време“ известува за големи народни протести организирани низ Македонија тогаш под српска управа против ѕверствата и наголемо извршуваното претопување (асмилиација) на половина милиони “Срби” од страна на грчката држава.
![1346-1371 « 1595_Грб на Душановото Царство (Корениќ – Неориќ препис на Охмуќевиќ грбовник) 1346-1371 « 1595_Грб на Душановото Царство (Корениќ - Неориќ препис на Охмуќевиќ грбовник)](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/1346-1371-1595_Грб-на-Душановото-Царство-Корениќ-Неориќ-препис-на-Охмуќевиќ-грбовник-e1649711000651-480x360.jpg?v=1689522910)
1346-1371 « 1595_Грб на Душановото Царство (Корениќ – Неориќ препис на Охмуќевиќ грбовник)
На грбот се наоѓаат грбовите на: Македонија, Славонија, Босна, Бугарија, Далмација, Србија, Хрватска, Рашка, грбот на Немања, Косач, Приморје и илирскиот грб. Наоколу е златен ланец со претстава на свети Ероним. Grb Dušanovog carstva iz Korenić-Neorić prepisa Ohmućevićevog grbovnika,iz 1595 godine. Na njemu se nalaze grbovi: Makedonije, Slavonije, Bosne, Bugarske, Dalmacije, Srbije, Hrvatske, Raške, grb Nemanjića, Kosača, Primorja i ilirski…
![1971_Петар Ђорђић – ‘Историја српске ћирилице’, Београд, с15 1971_Петар Ђорђић - 'Историја српске ћирилице', Београд, с15](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1971_Петар-Ђорђић-Историја-српске-ћирилице-Београд-с15-e1664063051520-480x360.jpg?v=1689522911)
1971_Петар Ђорђић – ‘Историја српске ћирилице’, Београд, с15
„… Климент по потекло бил од Егејското приморје, најверојатно македонски Словен. …“
![1914+_Српска критика на ‘македонизмот’ кај Herman Wendel 1914+_Српска критика на 'македонизмот' кај Herman Wendel](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.2-Само-слика/slikce/gridmag-four-three-image/1914_Српска-критика-на-македонизмот-Herman-Wendel-e1649710910164-480x360.jpg?v=1689522913)
1914+_Српска критика на ‘македонизмот’ кај Herman Wendel
Српската критика на германскиот учен Херман Вендел, заради неговото откривање на Македонците, дополнително ја потврдува самобитноста на македонскиот народ. Посебно затоа што докажува дека спорното прашање е старо и не започнува со Тито и појавата на Македонија во склопот на федеративна Југославија.
1928.04.28_Весник ‘Хрватски лист’ – Хрватите и Македонија!
„… Што сакаат Македонците… тие тврдат дека се одделен народ со сите етнолошки посебности и особености, и тие тоа постојано го истакнуваат во својот печат којшто излегува во туѓина, како и своите политички и национални стремежи, коишто сите ние треба да ги прифатиме како оправдани. …“ Написот за состојбите во Македонија во 1928 г., е напишан по повод инспекциско патување…
1908.01.10_Pučki Prijatelj, Krk, Hrvatska
“… »Македонија на Македонците«. Повеќето Македонци не сакаат да се приклучат ниту на Бугарија ни на Србија ни на Грција; тие бараат на Македонија да ѝ се додели самоуправа, да се ослободи од турската власт и на чело да ѝ се постави христијански кнез. Во Македонија веќе така врие, да европските големи сили ќе бидат набрзо присилени, да се завземат…
1480_Мартин Сегон, српски летописец
Српскиот летописец и писател Mapтин Сегон во 1480 г. ги опишува родно-земјописните граници на Македонците во 15 век: „… Македонците се народ сроден со Србите … (… кои претпочитаат мирен начин на живот, за разлика од Власите планинци – див и борбен народ …) … Рашка (Србија) на југ се протега до тромеѓето меѓу Дарданците, Трибалите и Македонците. Скопје се…
![1871_Српски историски учебник „Македонците најстари Словени на Балканот“ 1871_Српски историски учебник „Македонците најстари Словени на Балканот“](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1871_српски-историски-учебник-„Македонците-најстари-Словени-на-Балканот“-480x360.jpg?v=1689523667)
1871_Српски историски учебник „Македонците најстари Словени на Балканот“
Во српски учебник по историја од 1871 пред почетокот на засилената здружена разграбувачка антимакедонска пропаганда Србите ја пишувале вистината за домородноста на Македонците на Македонскиот Полуостров. Подоцна за да ја оправдаат заеднички договорената балканска поделба на Македонија, овој факт ќе биде избришан од српските историски учебници.
![1903_Anton Aškerc – ‘Ljubljanski zvon”, (Nadežda Gareva, Macedonska drama) 1903_Anton Aškerc - 'Ljubljanski zvon'', (Nadežda Gareva, Macedonska drama)](https://xn--80axd.xn--d1alf/wp-content/uploads/АI-ДОКУМЕНТИ/А07-Балкански-извори-разни/А7.1-Слика-и-посока/slikce/gridmag-four-three-image/1903_anton-askerc-ljubljanski-zvon-nadezda-gareva-macedonska-drama-480x360.jpg?v=1689523109)
1903_Anton Aškerc – ‘Ljubljanski zvon”, (Nadežda Gareva, Macedonska drama)
Свесни и чувствителни луѓе припадници на разни народи знаеле и јавно го изнесувале сочувствувањето со посебно тешките страдања кои низ историјата ги имал македонскиот народ. „… О Македонијо преубава! Кога јаснa зора на слободата ќе зaсјае и на тебе, кога? Кога на твоето ропството ќе дојде крај? …“ „… O Macedonija prekrasna! Kdaj pač svobode zarja jasna Zasije tudi tebi,…
1536.12_Божидар Вуковиќ – ‘Октоих петтогласник)’, Архив САНУ, Београд
Божидар Вуковиќ кој е сметан за првиот српско-црногорски печатар од почетокот на 16 век, во сите свои книги се кажува дека е од Подгорица, во пределите македонски. „грешни Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитије јеже јест ва пределех маќедонскихъ“ (Beograd, Arhiv Sanu, inv. Br. 163, (Oktoih petoglasnik, Venecija, 1536, završeno 27. Jula 1537. G.