Category: _Избор
Избор на податоци кои најјасно ја потврдуваат македонската самобитност.
1924_Крсте Петков Мисирков – Македонецот
„… К. Мисирков – македонец … Мислата ми е за денационализацијата на македонците во “Јужна Србија”, за нивното посрбување. Тоа прашање е од значење и за нас, македонците, и за србите, и за вас, бугарите и за европската дипломатија и општествено мнение. … Ние се гордеме со св. св. Кирил и Методиј, со св. св. Климент и Наум. Тие се…
1862.09.10_Дедо Димо од Ениџе Вардар
„… Нашиот дедо Димо вели дека ние ја прифативме верата на нашите просветители Кирила и Методија, кои тука го напишале божјото писмо на нашиот МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК.“ Ќе ти пишувам почесто, ама не знам бугарски …“ Посочил: Кукузел и denesen.mk
1878_Кирил Патријарх бугарски (Кресненско востание)
„… Познато ни е на сите нас дека злосреќната наша земја Македонија поради причини за егоистички цели од страна на големите сили, повторно и’ е оставена на Турција по Берлинскиот конгрес. Како резултат на тоа во одделните области на нашата татковина дојде до многу крвави сцени познати на секого. Во желба да го отфрлиме од нашата татковина турскиот јарем, секој…
1976_Народносниот состав на Бугарија
Македонци – 3,201,720. Во 1976 во изложувањето на народносните состојки на бугарската нација само прабугарските остатоци (Гагаузите) се наведени како Бугари. Сите други се сметани како Македонци или Тракијци. „… во Бугарија живеат Македонци – 3,201,720 Тракијци – 2,000,000 Турци – 1,120,000 Румунци – 650,000 Цигани – 480,000 Ерменци – 450,000 Бугари – 334,000 Евреи – 100,000 Разни др. –…
1870_Бугарски пропагандист
„… Со еден збор да ви кажам, вие сте како пусти или како исштрклени говеда; вие, глупави луѓе, сте намислиле сега да се отцепите од Бугарскиот народ; та да составите (?) одделен Македонски народ, …“
1903.05.08_.Весник Акрополис – интервју со Никола Карев; Атина
Уште на почетокот од разговорот: Новинарот (Грк) прашува: — Вие сте Македонец? Карев: — Да. Новинарот: — …Исто ако Александар Македонски? Карев: — Да. Интервју со претседателот на Крушевската Република за грчкиот весник „Акрополис“ од 8 мај 1903 година. — „Македонец ли си?“, го прашувам. — Да. — И следователно Грк? — „За ова не знам“, ми одговори, „јас сум…
1532_Винко Прибојевиќ (открил Новак Грга 1922) – ‘За потеклото и славата на Словените’; Венеција (pdf)
Винко Прибојевиќ е историчар кој во неговото дело „De origine successibusque Slavorum“ (За потеклото и славата на Словените) дава непрекината линија на македонската историја од Александар Македонски па сѐ до времето кога тој живее. Покрај за народот, му дава непрекинатост и на македонскиот јазик, кој според него е дел од словенската група на јазици. Делото е напишано на латински јазик,…
1915-1918 « 1922_Edmond Bouchié de Belle – ‘La Macédoine Et Les Macédoniens’, Paris
„… Тоа е „оспорувана раса“ која себеси не се поистоветува ниту со Бугарите, ниту со Србите. Македонскиот проблем не постои ниту од денес, ниту од вчера. Македонија и Македонците зад себе имаат долго минато, но тие нема да престанат да ја загрижуваат Европа. …“ Едмон Бушје Де Бел Прашањето за односот Македонија-Европа де Бел го поставува преку две глобални категории:…
1900_Антон Драндар – ‘A Propos d’un Mouvement en Macédoine’, Bruxelles
• 1900 – ‘A Propos d’un Mouvement en Macédoine’, Bruxelles • Les habitants de la Macedoine ne desirent etre annexes ni a la Bulgarie, ni a la Serbie, ni a la Grece; ils desirent, et ils desirent imperieusement, vivre d’une existence humaine dans un autonome. Leur mot de ralliement est: „La Macedoine aux Macedoninas“ • 1900 – ‘По повод…
1690.04.26_Австриски цар и унгарски крал Леополд I – заштитно писмо
Проглас и заштитно писмо од австрискиот цар Леополд ПРВИ. Поттикнувачи на заштитното писмое биле Марко Крајда, родум од Кожани и Димитри Георгија Поповиќ, родум од Солун. Во писмото меѓу другото, се изјавува: „македонскиот народ во целост го примаме во секој еден поглед благонаклоно под наша царска и кралска заштита“. На 31 косар 1690 императорот издал уште едно писмо, проглас, со…
1910+_Serbian ethnographical map of Balkan Peninsula
Извор Посочил: В. Диневски
1914_Balkan Serbs (француско-српска карта)
На земјописнава карта, Македонците се наведени како Македонски Словени, но се издвоени од Србите и Бугарите. Извор Посочил: В. Диневски
1897_Pallas Nagy – Lexikon (ethnographic map of the south Balkans)
Извор Посочил: В. Диневски
1922_J. N. Larned – ‘The new Larned history’, v.I, pg.820, Springfield, Massachusetts
Македонците со посебна боја се наведени како „македонски словени“. Бугарите според картата се заведени како Славомонголи. Посочил: Пољакот од Македонија















