1927.10.30_Dortmunder Zeitung, P. Maneff, Kr. Nikolow – Ein makedonischer Notschrei; Nr. 507, Fünftes Blatt; Dortmund

„… Македонски повик за помош Тековната година за нашата татковина Македонија е одбележана со невидени ѕверства од страна на грчките и српските власти… Смртта на стотици и мачењето на илјадници Македонци не се споменува во речиси ниту еден странски весник… ниту еден збор за товарот на страдањата кои Македонецот ги влече со себе во сопствената земја под јаремот на Белград и Атина… ние, македонските високошколци во странство… должни сме да го кажеме следново за вистинската состојба во Македонија… Србите и Грците ги подложија деловите што им беа предадени на сурово насилничко владеење, за да го посрбат и погрчат македонското население кое им е туѓо. Но, и покрај сите ѕверства и насилства, тоа не им успеа… Единственото средство за зачувување на мирот е да се создаде една независна Македонија, обединета во својата природна целина — слободна Македонија со слободни македонски граѓани. Тоа е возвишената цел што ја окрилува душата на нашите борци за човекови права… македонскиот дух неминовно ќе ја скрши грчката и српската свирепост. Да живее независна Македонија! Слава им на пожртвуваните борци кои, со ликот на мајка Македонија пред очи.. …“

Македонски (машински)

Бр. 507 Петти лист | Дортмундски весник | Недела, 30 октомври 1927 г.

Македонски повик за помош

Тековната година за нашата татковина Македонија е одбележана со невидени ѕверства од страна на грчките и српските власти.

Низа години нечуено српско-грчко насилство против нашиот народ не беше во состојба да ја скрши неговата волја и копнеж по најприродните човечки и граѓански права. Но, не само што европскиот печат ги премолчува сите скалила на македонската борба за слобода, туку и со зачудувачки молк преминува преку сите нечуени страдања и маки на кои е изложен македонскиот народ од страна на освојувачите. Смртта на стотици и мачењето на илјадници Македонци не се споменува во речиси ниту еден странски весник. И покрај тоа, беше доволно очајничкиот македонски отпор да собори еден од српските крвници на Македонија — генералот Ковачевиќ — во родниот град на Тодор Александров (Штип, средна Македонија), за целиот европски печат, божем под наредба на српската и грчката влада, да крене тревога — мирот на Балканот бил во опасност! И повторно: ниту еден збор за товарот на страдањата кои Македонецот ги влече со себе во сопствената земја под јаремот на Белград и Атина.

Во мигот кога меѓу илјадниците синови на нашата земја фрлени во српските зандани, страдаат и четириесет наши соученици — трпејќи нечовечки маки во скопскиот затвор, во мигот кога српската власт предизвикува нови неволји во Битола, Ресен, Гевгелија, Струмица, Кочани, Скопје, Велес и Штип — нови рани на крвавото тело на нашата татковина — и нашиот народ вложува крајни напори за свое ослободување од канџите на српските и грчките угнетувачи, ние, македонските високошколци во странство, кои мораме да гледаме како извештаите од Белград и Атина за настаните во нашата земја се насочени кон тоа да го доведат во заблуда наивното јавно мислење, должни сме да го кажеме следново за вистинската состојба во Македонија:

Во 1919 година мировните договори ја поделија Македонија меѓу Србија, Грција и Бугарија. Додека делот што ѝ припадна на Бугарија — најмалиот од сите — се радува на слободата, ги поседува своите училишта, цркви, пратеници, печат и слично, Србите и Грците ги подложија деловите што им беа предадени на сурово насилничко владеење, за да го посрбат и погрчат македонското население кое им е туѓо. Но, и покрај сите ѕверства и насилства, тоа не им успеа.

На бесмислената политика на однародување од страна на грчката и српската влада, македонскиот народ ги спротивстави своите здружени сили: Внатрешната македонска револуционерна организација беше обновена на чело со Тодор Александров (од Штип, средна Македонија), Александар Протогеров (од Охрид, југозападна Македонија) и подоцна Иван Михајлов (од Штип) и Георги Поп Христов (од Битола, југозападна Македонија) и други — организација која уште од турското владеење се бори за народните права и сега, обединувајќи ги сите чесни Македонци предадени на делото на слободата, води борба на живот и смрт против српските и грчките властодршци.

Бугарија е разоружана. — Само грчката и српската немоќ да се справат со непобедливиот порив за слобода на Македонецот и желбата да се сврти вниманието на јавноста од пеколната состојба на Македонија под владеењето на Белград и Атина, може да ѝ припише вина на бугарската влада за настаните во Македонија. Не може сериозно да се претпостави дека малата и слаба Бугарија ги предизвикува своите неспоредливо побројни и посилни соседи.

Грција и Србија се вооружени до заби. Тие се оние кои со насилните постапки на своето управување го кренаа против себе целото македонско население, без разлика на вера, народност и убедување. Тие се оние кои ја сносат вината за немирите на Балканот. Зошто Европејците, кои се заинтересирани за мирот, не испратат таму непристрасен истражен одбор, кој на самото место ќе ја утврди страшната и нечовечка состојба во Македонија и виновниците за нарушувањето на мирот на полуостровот?

  1. Цела Македонија и над половина милион македонски иселеници во Америка, Бугарија, Турција и на други места осум години чекаа Друштвото на народите и силите заинтересирани за мирот да ги слушнат повиците за помош на поробеното македонско население. Но, сите тие останаа глуви. И сега, кога македонскиот народ одлучи на своја рака да пружи дејствителен отпор на српското и грчкото разбојничко владеење, — зарем не е подбив да се зборува дека бил загрозен „мирот“ на Балканот?

  2. Единственото средство за зачувување на мирот е да се создаде една независна Македонија, обединета во својата природна целина — слободна Македонија со слободни македонски граѓани. Тоа е возвишената цел што ја окрилува душата на нашите борци за човекови права; тоа е непобедливата сила што го восхитува дури и последниот член на Внатрешната македонска револуционерна организација да се впушти во борба на живот и смрт против непријателот, длабоко убеден дека македонскиот дух неминовно ќе ја скрши грчката и српската свирепост.

Да живее независна Македонија!

Слава им на пожртвуваните борци кои, со ликот на мајка Македонија перед очи, му се спротивставуваат на светот од заколнати непријатели!

Вечна благодарност до оние кои, во сегашниот миг на крајно напрегање на силите за ослободување, стојат рамо до рамо со обесправениот македонски народ!

За македонските високошколски друштва во странство: Виена, Париз, Берлин, Софија, Нанси, Грац и Лајпциг:

П. Манев, Кр. Николов.

Deutsch (OCR)

Nr. 507 Fünftes Blatt | Dortmunder Zeitung | Sonntag, 30. Oktober 1927

Ein makedonischer Notschrei

Das laufende Jahr ist für unsere Heimat Makedonien durch beispiellose Greueltaten seitens der griechischen und serbischen Behörden gekennzeichnet.

Eine Reihe von Jahren unerhörten serbisch-griechischen Terrors gegen unser Volk war nicht imstande, den Willen und das Verlangen desselben nach den natürlichsten Menschen- und Bürgerrechten zu brechen. Jedoch nicht genug damit, daß die europäische Presse alle Phasen des makedonischen Freiheitskampfes verschweigt, geht sie auch noch mit befremdendem Stillschweigen über all die unerhörten Leiden und Mühsale hinweg, denen das makedonische Volk seitens der Eroberer ausgesetzt ist. Der Tod von Hunderten und die Folterung von Tausenden Makedoniern findet in fast keiner einzigen ausländischen Zeitung Erwähnung. Dessen ungeachtet war es aber hinreichend, daß die verzweifelte makedonische Gegenwehr einen der serbischen Henker Makedoniens — den General Kowatschewitsch — in der Geburtsstadt Todor Alexandroffs (Schtip, Zentralmakedonien) niederstreckte, um in der gesamten europäischen Presse, gleichsam unter dem Diktat der serbischen und griechischen Regierungen, Alarm zu schlagen — der Friede des Balkans sei in Gefahr! Und wiederum: nicht ein Wort über die Last der Leiden, welche der Makedonier unter dem Joche Belgrads und Athens in seinem eigenen Lande mit sich schleppt.

In dem Augenblick, da unter Tausenden in die serbischen Verliesse gewanderten Söhnen unseres Landes auch vierzig unserer Kommilitonen — im Gefängnis von Skopje unmenschliche Qualen dulden, in dem Augenblick, da die serbische Behörde neue Affären in Bitolja, Ressen, Gewgeli, Strumitza, Kotschani, Skopje, Weles und Schtip — neue Wunden am blutenden Körper unserer Heimat — heraufbeschwört und unser Volk äußerste Anstrengungen zu seiner Befreiung aus dem Griffe der serbischen und griechischen Bedrücker aufwendet, sind wir makedonische Studenten im Auslande, die es mitansehen müssen, wie die Darstellungen aus Belgrad und Athen über die Ereignisse in unserem Lande beschaffen sind, die arglose öffentliche Meinung irre zu führen, dazu verpflichtet, folgendes über die wirkliche Lage in Makedonien zu sagen:

Im Jahre 1919 teilten die Friedensverträge Makedonien unter Serbien, Griechenland und Bulgarien. Während der Bulgarien zugefallene Teil — der kleinste von allen — sich der Freiheit erfreut, seine Schulen, Kirchen, Abgeordneten, Presse usw. besitzt, unterwarfen die Serben und Griechen die ihnen ausgelieferten Teile einem grausamen Vergewaltigungsregime, um die ihnen fremde makedonische Bevölkerung zu serbisieren und zu gräzisieren. Doch ist ihnen dies ungeachtet aller Greuel und Terrors nicht gelungen.

Der sinnlosen Denationalisierungspolitik der griechischen und serbischen Regierungen stellte das makedonische Volk seine organisierten Kräfte entgegen: die Innere Makedonische Revolutionäre Organisation wurde wieder hergestellt mit Todor Alexandroff (aus Schtip, Zentralmakedonien), Alexander Protogeroff (aus Ochrida, Südwestmakedonien) und später Iwan Mihailoff (aus Schtip) und Georgi Popchristoff aus Bitolja, Südwestmakedonien) u. a. an der Spitze, — eine Organisation, die schon seit der Türkenherrschaft um Volksrechte kämpft und jetzt, alle ehrlichen und dem Freiheitswerke ergebenen Makedonier vereinigend, den Kampf auf Leben und Tod gegen die serbischen und griechischen Machthaber führt.

Bulgarien ist entwaffnet. — Nur die griechische und serbische Ohnmacht, sich mit dem unüberwindlichen Freiheitsdrange des Makedoniers auseinanderzusetzen und der Wunsch, die öffentliche Aufmerksamkeit von dem Höllenzustand Makedoniens unter der Herrschaft Belgrads und Athens abzulenken, kann der bulgarischen Regierung Schuld beimessen an den Geschehnissen in Makedonien. Nicht ernstlich ist es anzunehmen, daß das kleine und schwache Bulgarien seine ungleich zahlreicheren und stärkeren Nachbarn herausfordere.

Griechenland und Serbien sind bis an die Zähne bewaffnet. Sie sind es, die mit den Gewaltmethoden ihrer Verwaltung die ganze makedonische Bevölkerung ohne Unterschied des Glaubens, der Nationalität und der Überzeugung gegen sich aufgebracht haben. Sie sind es, die die Schuld tragen an den Unruhen auf dem Balkan. Warum schicken die an dem Frieden interessierten Europäer keine unparteiische Untersuchungskommission dort hin, daß sie an Ort und Stelle die entsetzliche und unmenschliche Lage in Makedonien und die Schuldigen an der Ruhestörung auf der Halbinsel feststelle?

  1. Ganz Makedonien und über eine halbe Million makedonischer Emigranten in Amerika, Bulgarien, der Türkei und anderswo haben acht Jahre lang darauf gewartet, daß der Völkerbund und die am Frieden interessierten Mächte bei den Hilferufen der geknechteten makedonischen Bevölkerung aufhorchen. Alle jedoch sind sie taub geblieben. Und jetzt, da das makedonische Volk sich entschlossen hat, auf eigene Faust der serbischen und griechischen Raubherrschaft aktiven Widerstand zu leisten, — ist es da kein Hohn, davon zu sprechen, daß der „Friede“ auf dem Balkan gefährdet sei?

  2. Das einzige Mittel zur Erhaltung des Friedens ist, ein zu seiner natürlichen Gänze vereinigtes, unabhängiges Makedonien zu schaffen — ein freies Makedonien mit freien makedonischen Bürgern. Dies ist das Ideal, das die Seele unserer Kämpfer um Menschenrechte beflügelt; dies ist die unbesiegbare Kraft, die selbst den Letzten von der Inneren Makedonischen Revolutionären Organisation dazu begeistert, sich auf Tod und Leben in den Kampf gegen den Feind zu stürzen, zutiefst überzeugt, daß der makedonische Geist die griechische und serbische Tyrannei unbedingt brechen wird.

Es lebe das unabhängige Makedonien!

Ehre sei den aufopfernden Kämpfern, welche mit dem Antlitz der Mutter Makedonien vor Augen, einer Welt von verschworenen Feinden die Stirne bieten!

Ewig Dank sei jenen, die im gegenwärtigen Moment äußerster Kraftaufwendung für die Befreiung, dem aller Rechte beraubten makedonischen Volke zur Seite stehen!

Für die Makedonischen Studentenvereine im Auslande Wien, Paris, Berlin, Sofia, Nancy, Graz und Leipzig:

P. Maneff, Kr. Nikolow.

Посочил: Далибор (2026.04.27 · 12:05)

  • Преводот и OCR се извршени од страна на ВУ Gemini – Google.