1887_Jacob Skeen - ’Genealogical Chronological and Geographical Chart. History of Ancient Times from Adam to Christ.‘, Louisville
Posted in А10.1 Слика и посока А17.1 Слика и посока

1887_Jacob Skeen – ’Genealogical Chronological and Geographical Chart. History of Ancient Times from Adam to Christ.‘, Louisville

Земјописна времеследна карта. Македонија го зафаќа широкиот простор од средишнината на полуостровот, Грција на југ означена со друга боја. Тесалија помеѓу како гранична територија.   Извор: Збирка David Rumsey

1806_Placido Zurla, Fra Mauro – 'Abbozzo Del Mappamondo Di F- Mauro Camaldolese‘, Venezia (Tipografia Picotti)
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1806_Placido Zurla, Fra Mauro – ‘Abbozzo Del Mappamondo Di F- Mauro Camaldolese‘, Venezia (Tipografia Picotti)

Цела Грција е означена како Албанија. Средината на полуостровот е Македонија. На север средина Србија на исток Бугарија. Необичноста на земјописнава карта е што страните се обратно свртени – север долу, југ горе, исток лево, запад десно. Извор: Збирка David Rumsey

1599_Claudius Ptolemy, Giuseppe Rosaccio - ’Ptolemaei Cognita‘, Venetia
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1599_Claudius Ptolemy, Giuseppe Rosaccio – ’Ptolemaei Cognita‘, Venetia

Со името Македонија означен целиот јужен дел од Балканот.   Извор: Збирка David Rumsey

1561_Claudius Ptolemy, Girolamo Ruscelli. Giuseppe М. Moletti - ’Ptolemaei Typus‘, Venice (Vincenzo Valgrisi)
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1561_Claudius Ptolemy, Girolamo Ruscelli. Giuseppe М. Moletti – ’Ptolemaei Typus‘, Venice (Vincenzo Valgrisi)

Венецијанска земјописна карта на која целиот денешен Балкан е означен како Македонија.   Извор: Збирка David Rumsey

1492_Martin Behaim - ’Globe Gores 1 - 4. Martin Behaim's Erdapfel‘, London
Posted in _Избор А10.1 Слика и посока

1492_Martin Behaim – ’Globe Gores 1 – 4. Martin Behaim’s Erdapfel‘, London

Македонија означена со грб како земја со државна (или монархистичка) традиција. Нема обележување за Грција.   Извор: Збирка David Rumsey

1836_Henry S. Tanner - ’Turkey in Europe.‘, Philadelphia
Posted in А10.1 Слика и посока

1836_Henry S. Tanner – ’Turkey in Europe.‘, Philadelphia

Американска обоена земјописна карта. Македонија како самостоен земјописен поим. Истото наведено и во описот на картата. Извор: Збирка David Rumsey

1808_Charles Smith - ’Turkey in Europe.‘, London
Posted in А10.1 Слика и посока

1808_Charles Smith – ’Turkey in Europe.‘, London

Почеток на 19 век. Јасна земјописна претстава за Македонија како земја која е одвоена од Грција…, Албанија, Бугарија… Тесалија е гранична територија меѓу Македонија и Грција. Македонија е подпоим на Румелиската управна покраина – санџак. Целата карта   И во описот кој може да се види кај изворот. Македонија е наведена како посебна земја.   Извор: Збирка David Rumsey

1867_Adolf Stieler, A. Petermann - ’Ost-Europa. Sud-West-Russland & die Turkei. (Southeast Europe).‘, Gotha
Posted in А10.1 Слика и посока

1867_Adolf Stieler, A. Petermann – ’Ost-Europa. Sud-West-Russland & die Turkei. (Southeast Europe).‘, Gotha

Германска земјописна карта, средина на 19 век, Македонија само како копнена земја. Крајбрежните делови се ставени како грчки.   Извор: Збирка David Rumsey

1688_Vincenzo Coronelli - ’Composite - Robinson Projection, 24 Gores and 2 Calottes, Terrestrial Globe‘, Venezia
Posted in А10.1 Слика и посока

1688_Vincenzo Coronelli – ’Composite – Robinson Projection, 24 Gores and 2 Calottes, Terrestrial Globe‘, Venezia

Венецијанска земјописна карта. Земја Македонија одвоена од земјите Србија, Бугарија, Далмација, Босна… Грција спомената само како Јонско Грчко Море.   Извор: Збирка David Rumsey

1903.11.18_The New York Times - Macedonians not quelled
Posted in А9.1 Слика и посока

1903.11.18_The New York Times – Macedonians not quelled

МАКЕДОНЦИТЕ НЕ СЕ ЗАДУШЕНИ Новинската вест зборува за Борис Сарафов кој навестува дека доколку не се подобрат условите во Македонија напролет повторно ќе биде подигнато востание. Оние краеви кои се уништени после востанието не би можеле, но во другите делови силите се зачувани. Оружјето и муницијата се чува на сигурно во планините и извесна помала група на единици чека да…

1903.11.28_The New York Times - Kaiser aids the Мacedonians
Posted in А9.1 Слика и посока

1903.11.28_The New York Times – Kaiser aids the Мacedonians

„… КАЈЗЕРОТ ГИ ПОМАГА МАКЕДОНЦИТЕ. Лондон Тајмс – Њу Јорк Тајмс Наменски Кабелграм. ЛОНДОН, Сту. 28. – Софискиот дописник од Тајмс вели дека Германскиот Император испратил преку Принцезата Клементина 2,000f како олеснителна помош за Македонските бежанци, со своерачно писмо изразувајќи сомилост со нивното страдање. …“ Во време кога непосредно после Илинденското Востание помош испратил италијанскиот крал помош испраќа и германскиот…

1825_Felix Delamarche - ’Turquie D'Europe ... 1825‘, Paris (F. Delamarche)
Posted in А10.1 Слика и посока

1825_Felix Delamarche – ’Turquie D’Europe … 1825‘, Paris (F. Delamarche)

Земете ја во предвид годината и погледнете ги македонските називи на земјописните поими: Серез, Драма, Кавала, Вардар, Градиште, Штип… На картата наместо Македонија ставен е турскиот назив Румелија (ромејска/византиска христијанска земја). Но во легендата стои – Земја: Албанија, Земја: Бугарија, Земја: Грција, Земја: Македонија. Поширок поглед на картата Извор: Збирка David Rumsey

1904_Adolf Stieler, B. Domann, C. Vogel - ’50. Balkan-Halbinsel‘, Gotha (Justus Perthes)
Posted in А10.1 Слика и посока

1904_Adolf Stieler, B. Domann, C. Vogel – ’50. Balkan-Halbinsel‘, Gotha (Justus Perthes)

Германска земјописна карта за Балканскиот Полуостров. И во самата легенда e наведено – Земја: Грција, Земја: Македонија, Земја: Албанија и Земја: Бугарија. Извор: Збирка David Rumsey

1913_Esref Mehmed - 'Makedonia = Macedonia‘, Istanbul (Mekteb-i Harbiye Matbaası)
Posted in А10.1 Слика и посока А17.1 Слика и посока

1913_Esref Mehmed – ‘Makedonia = Macedonia‘, Istanbul (Mekteb-i Harbiye Matbaası)

Турска земјописна карта или приказ од неколку карти за Македонија во древноста. На сите нив Македонија е одвоена од Грција. Извор: Збирка David Rumsey

Христо Константинов
Posted in _Избор А2.1 Слика и посока

1939_Христо Константиновъ – ‘Старика, Яне Сандански’, София

Книгата посветена на Јане Сандански напишана меѓу двете светски војни изобилува со промакедонски изјави. Јасно се гледа македонската свест кај писателот. Во врска со Македонија со оглед на околностите писателот главното нагласување го става на социјалната вина на државите. За да не се замери со националистичките сили, пред сѐ во земјата во која живее, вината ја става на општественото уредување…